Šećer je najveće pitanje i velika tema danas. Ljudi idu iz jedne u drugu krajnost kada je ova tema u pitanju. Od onih koji ni ne pomisle o količini šećera koju unose, do onih koji svaku etiketu na proizvodu čitaju više puta.
Svakodnevno se plasira mnogo priča i stavova na ovu temu, zaslađivača je svakim danom sve više, a čini se da veliki broj ljudi nije informisan do kraja ili isparavno.
Pre nego što svako od nas donese odluku koji šećer će koristiti ili mu prija, treba znati koji su to najčešće korišćeni šećeri i zaslađivači i bolje se upoznati sa svakim od njih.
Šećer nije nužno zlo, samo ga treba koristiti pravilno u skladu sa svojim potrebama!
Saharoza
Sharoza je beli šećer koji se nalazi u svakoj kući, odmah posle brašna i ulja, bilo kao kristalni šećer ili šećer u kocke. U pitanju je najčešći i najprodavaniji oblik šećera. Saharoza se dodaje u sve, od kafe pa do slatkiša.
Sharoza je disaharid – sastoji se od dva prosta šećera (monosaharida), odnosno od fruktoze i glukoze koje se u jednakom odnosu nalaze u saharozi. Saharoza se prirodno nalazi u raznim biljkama, a najčešće se dobija iz šećerne trske i repe.
Braon (žuti) šećer je nerafinisana ili delimično rafinisana saharoza koja ima vrlo malo razlike u odnosu na beli šećer, iako se naziva “zdravijom” varijantom.
Glukoza
Glukoza predstavlja šećer našeg organizma i svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu kada ih unesemo u organizam. Kada merimo šećer u krvi, zapravo merimo glukozu. Ona je jedini izvor energije za naš mozak.
Prirodan izvor glukoze jeste hrana poput meda, voća, voćnih sokova, suvog voća, agavinog sirupa. Takođe, dodaje se u veliki broj slatkiša.
Fruktoza
Fruktoza je šećer koji se nalazi u voću, ali ne i jedini šećer voća.
Veliko pitanje se vodi oko fruktoze, neka istraživanja ukazuju da je ovaj šećer lošiji od saharoze i glukoze, dok druga tvrde da je veoma zdrav. Bilo kako bilo, fruktoza iz voća je veoma zdrava i bitna za organizam, predstavlja zdravu naviku sve dok se vodi računa o količini.
Laktoza
Laktoza je kao i saharoza disaharid, ali se ona sastoji od jednog molekula glukoze i jednog molekula galaktoze (isto monosaharid). Laktoza je poznata i kao šećer iz mleka.
Mleko i surutka su sigurni izvori laktoze, dok ostali mlečni proizvodi imaju različitu količinu laktoze u sebi. Veliko pitanje danas se pravi oko netolerancije na laktozu.
Napomenućemo razliku između prostih i složenih šećera. Složeni šećeri su daleko zdraviji od prostih, iako ne sadrže manji broj kalorija. Zdraviji su, jer se sastoje iz većeg broja molekula glukoze i drugih monosaharida što povećava vreme varenja i sporije podiže glukozu u krvi.
Zaslađivači su raznolike grupe jedinjenja koje se koriste u pripremi slatkiša i napitaka. Zaslađivači su čak i daleko slađi od običnih šećera, ali sadrže manji broj kalorija.
Mogu se podeliti na kalorijske (nutritivne) zaslađivače i niskokalorijske (nenutritivne) zaslađivače.
Stevia
Najpoznatiji zaslađivač, tek skoro ubačen u širu upotrebu u čitavom svetu. Sadrži jedinjenja koja su 150-400 puta slađa od šećera.
Dostupna je u raznim oblicima, od praha do tabletica i korisna za ličnu upotrebu.
Japan je zemlja koja je dosta izučavala ovu biljku, kao i njene efekte. Ustanovili su da je ova biljka sigurna za upotrebu, pa je tako Stevia postala široko zastupljena u Japanu.
Saharin
Saharin je najstariji zaslađivač i spada u grupu niskokalorijskih zaslađivača koji je 300 do 400 puta slađi od šećera.
Zbog određenih istraživanja koja su na životinjskim modelima (pacovima najčešće) pokazala da saharin izaziva rak prostate, količine za upotrebu su ograničene. Mada kancerogeno dejstvo kod ljudi još nije otkriveno.
Saharin se nalazi u raznim proizvodima poput žvaki, pića, pekarskih proizvoda, paste za zube i mnogim drugim.
Aspartam
Aspartam je zaslađivač koji je 200 puta slađi od šećera i pojedinih zaslađivača. Koristi se u dijetalnim napicima i slatkišima, u veoma malim količinama, pa je i broj kalorija smanjen.
Najčešće korišćen zaslađivač koji nije ugljeni hidrat i samim tim se ne ponaša kao šećer u našem telu. Nakon unošenja u telo, razgrađuje se kao protein, pa ga mogu koristiti dijabetičari.
Mnogi kritikuju ovaj zaslađivač kao kancerogeno jedinjenje koje ima negativan efekat na naše zdravlje.
Sukraloza
Ovaj zaslađivač je poznat i kao “Splenda” . U pitanju je nekalorijski zaslađivač koji je 600 puta slađi od šećera. Nalazi se najčešće u žvakaćim gumama, ali i mnogim drugim proizvodima.
Sukraloza je bila kritikovana kao zaslađivač sa lošim dejstvom, dok istraživanja nisu potvrdila da je apsolutno bezbedan za ljudsku upotrebu.
Polioli
Polioli ili “šećerni alkoholi” su jedinjenja koja podsećaju i na šećere i na alkohol, ali nisu ni jedno ni drugo. Za razliku od nekalorijskih zaslađivača koji se koriste u malim količinama, polioli se koriste u jednakoj količini kao i šećeri za pripermu proizvoda.
Polioli imaju kalorije, ali daleko manje od šećera. U upotrebi od poliola se mogu naći manitol, sorbitol, kslaitol, maltitol, laktitol, izomalt i eritritol.
