Šta je holesterol?
Holesterol je najrasprostranjeniji sterol u našem organizmu. Da bi naš organizam mogao normalno da funkcioniše neophodan mu je holesterol. Njegova glavna uloga je ta što se koristi za proizvodnju hormona, vitamina D i za formiranje ćelijskih membrana. Holesterol se deli na HDL („dobar holesterol“) i LDL („loš holesterol“). Naše telo proizvodi skoro dovoljne količine holesterola koji nam je potreban, ali ga mi dodatno unosimo kroz ishranu. Upravo se zbog toga i javljaju problemi sa povišenim holesterolom, zato što je uglavnom jako teško izbegavati masnu i nezdravu hranu. Visok holesterol u ranim fazama ne izaziva nikakve simptome, što može biti jako opasno po naše zdravlje. Zato se savetuje redovno kontrolisanje holesterola u krvi, pored naravno zdravog načina života.
Šta sve utiče na holesterol?
Mnogo je faktora koji utiču na holesterol, tako da ću izdvojiti one najvažnije i one na koje mi možemo uticati.
Ishrana je zasigurno najvažniji faktor i najveći krivac visokog holesterola. Korigovanjem ishrane i izbacivanjem namirnica koje su pune zasićenim mastima možemo znatno uticati na nivo holesterola u krvi.
Fizička aktivnost je jako bitna, ne samo za nivo holesterola u organizmu, već za zdravlje celog tela. Preporuka doktora je da se dnevno izdvoji bar trideset minuta za neku aktivnost, što uopšte nije mnogo, a znatno ćete se zdravije i lepše osećati.
Stres je uzročnik mnogih bolesti, a neka istraživanja su pokazala da izloženost stresu može povećati LDL, odnosno „loš holesterol“.
Šta jesti, a koje namirnice izbegavati?
Pravilna ishrana, pored fizičke aktivnosti, je najvažnija u „borbi“ protiv holesterola. Kako bi maksimalno smanjili rizik od povišenog holesterola, probajte da izbacite, ili bar svedete na minimum sledeće namirnice: Hleb i sve vrste testa, izbacite hranu u kojoj ima šećera, kolače, slatkiše (za mnoge je ovo baš i najteže), izbacite mast i bilo kakvo prženje hrane, osim ako nije na maslinovom ulju. Savetuje se da se krompir takođe treba izbegavati, kao i punomasni sirevi, mlečni proizvodi sa visokim procentom masti, margarini, majonez… Jedite više voća, povrća, češće konzumirajte ribu, bar dva puta nedeljno. Prženu hranu zamenite grilovanom ili barenom. Orašasti plodovi su odlična zamena za grickalice i nezdravu hranu, a neverovatno su zdravi.
Izbacivanje nezdrave hrane i nekih loših navika, u početku može delovati jako teško, ali kada u tome uspete i istrajete videćete da uopšte nije toliko teško. Organizam se brzo navikava na drugi režim, pogotovo ako mu taj režim prija.
