Danas je Sveti Nikola, najveća krsna slava. Zanimljivo je da pola Srbije obeležava ovu slavu, dok druga polovina ide na slavu.
Sveti Nikola predstavlja jednog od omiljenih svetaca u srpskom narodu, koga su još za vreme života smatrali i proglasili svetiteljem. Bio je skroman, mudar, pravedan i borac za pravdu.
Sveti Nikola je rođen oko 270. godine na teritoriji Rimskog carstva. Umro je u 74 godini, oko 354. godine na teritoriji Vizantijskog carstva. Veći deo mošti Svetog Nikole nalazi se u bazilici Svetog Nikole u Bariju, a mali deo je smešten u crkvi Svetog Nikole na ostrvu Lido kod Venecije.
Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac. Veruje se da su se mnoga čuda dešavala pored moštiju Svetog Nikole, I da se čuda izlečenja mnogih bolesti I dalje dešavaju. Takođe, Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca, ribara, brodova, putnika, dece. Zabeleženo je da Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć zbog bolesti, duševne patnje, nemoći i straha. Veruje se da gluvima vraća sluh, slepima vid, dok oni koji nemaju moć hoda, prohodaju.
U Grčkoj, Svetog Nikolu smatraju Gospodarem mora i zaštitnikom države. Zaštitnik je mnogih gradova i luka, najčešće u Italiji i Grčkoj. Mnoge katoličke zemlje u Evropi, Svetog Nikolu slave kao dečiji praznik, posebno u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Hrvatskoj i Sloveniji, tada poslušna i dobra deca dobijaju poklone. Takođe, zaštitnik je grada Amsterdama i države Rusije.
Ovaj praznik se od davnina praznuje 19. decembra po gregorijanskom kalendaru, odnosno 6 decembra po julijanskom kalendaru. Kako Sveti Nikola pada u vreme Božićnog posta, slavska trpeza je obavezno posna.
Zanimljivo je da su, kako je Sveti Nikola zaštitnik moreplovaca i brodova, na ovaj datum sve lađe (bez obzira gde se nalaze) bacale svoja sidra i mirovale do sledećeg dana, odajući slavu i poštovanje svom spasitelju. Danas, mnoge lađe, na ovaj dan, zastanu i pomole se svetitelju, a zatim nastavljaju put.
