Svakodnevno se nameće da je potrebna redovna fizička aktivnost. Ali šta podrazumeva reč „redovna“ ? Da li to znači nekoliko puta nedeljno ili svaki dan? Da li u to spada lakša rekreacija ili trening snage?
Fizička aktivnost kao što je pomeranja tela, sporije ili brže šetnje, vožnja bicikla ili rolera, obavljanje posla u kući i dvorištu, predstavlja aktivnost koja treba da nas opusti, u kojoj treba da uživamo bez preteranih fizičkih napora i bola u mišićima, i nakon koje treba da se osećamo prijatno. Prirodno je da svakodnevno budemo aktivni. Nije bitno da li ćemo danas šetati, a sutra voziti rolere, bitno je da budemo u pokretu koliko god je to moguće.
Ljudi koji mnogo vremena provode u sedenju imaju veće šanse za različita oboljenja tokom starenja. Takođe, ljudi koji većinu vremena provode unutar kuće ili kancelarije i minimalno se kreću, imaju veće šanse za pojavu anksioznosti i depresije. Zato umerena, ali redovna fizička aktivnost pozitivno deluje na telo, ali i na psihu.
Međutim, danas se reč fizička aktivnost nepravilno koristi za trening poput kardio treninga, kružnih treninga, treninga snage i slično.
Vežbe snage, naporni treninzi, pa čak pilates i joga, nisu treninzi koji treba da se rade svakodnevno, jer je telu potreban odmor. Mišići rastu dok odmaramo, zato je potrebno dan do dva nakon treninga da se mišići oporave, obnove i ojačaju. Podizanje tegova i intezivan trening nije zdrav ukoliko se radi svaki dan. To ne može doneti pozitivne efekte za srce i glavu, pa tako ni za čitavo telo.
Ako telu ne damo prostor za odmor, ono ulazi u stanje hroničnog stresa, slabi imunitet, dolazi do nervoze i bolova. Oslabljen imunitet je podložan virusima i prehladama. Slabo telo daje veću šansu povredama.
Ključ je u umerenosti i strpljenju!