Imunitet predstavlja sposobnost tela da spreči napade patogena. Patogeni su mikroorganizmi (bakterije i virusi) koji izazivaju razne bolesti i kojima smo svakodnevno izloženi. Na površini patogena nalaze se antigeni koji stimulišu imuni odgovor u telu. Imuni odgovor tela predstavlja odbrambeni sistem tela u borbi protiv antigena.
U pitanju je niz povezanih reakcija tela na određene pojave koje zajedno čine imunološki sistem organizma. Svako od nas može uticati na imuni sistem, pozitivno i negativno, zato je veoma važno da budemo informisani o našem odbrambenom sistemu.
Postoji:
· Urođeni imunitet
· Pasivni imunitet
· Aktivni/stečeni imunitet
Urođeni imunitet
To je zaštita organizma sa kojom se čovek rađa. Uključuje odbrambene mehanizme (želudačna kiselina i pljuvačka) , fizičke prepreke (koža i dlake) i standardne imune odgovore, odnosno upale. Ovaj tip imuniteta je nespecifičan i brzo može da se odbrani od bilo kog patogena.
Pasivni imunitet
To je sposobnost tela da se pozajmljivanjem antitela odbrani od patogena. Najčešći oblik ovog imuniteta jeste dobijanje deteta od majke. Dete dobija isti broj antitela kao i majka i štitiće je od određenih bolesti do godinu dana.
Pasivni imunitet je privremen, odnosno traje sve dok antitela ne nestanu, jer telo nije proizvelo nova antitela.
Aktivni imunitet
To je stečeni imunitet i razvija se iz imunološkog pamćenja. Zapravo, telo je izloženo specifičnom antigenu koji je vezan za patogen i na tom specifičnom antigenu razvija antitela. Zatim, kada antigen napadne, telo ima sećanje na specifični antigen i ima antitela koja će se boriti protiv njega.
Stečeni imunitet se deli na dve vrste:
Prirodno stečeni imunitet – zbog spontane zaraze ili infekcije, koja je došla sama od sebe, odbrambeni sistem se aktivira i stvara se imunitet tela na tu vrstu zaraze.
Veštački stečen imunitet – pokreće se namernom intervencijom. Najpoznatija je vakcinacija koja se ponaša kao infekcija i namerno aktivira imunitet.
Šta su antigeni, a šta antitela?
Antigeni su aktivatori našeg imunološkog sistema.
Antitela su po sastavu proteini – Imunoglobulini (Ig), proizvode ih B limfociti.
Kako pojačati imunitet?
Zdrava ishrana
Ključ za sve jeste zdrava ishrana, odnosno konzumiranje voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, zdravih masti i nemasnih proteina. Zdrava ishrana obezbeđuje energiju i unošenje velike količine mikronutrijenata koji igraju važnu ulogu u našem organizmu. U pitanju su Vitamin B6, Vitamin C, Vitamin E i Vitamin D.
Hidratacija
Voda daje veliku podršku imunološkom sistemu. Dehidratacija oslabljuje imunološki sistem, pa kako vodu konstantno izbacujemo iz organizma putem znojenja, urina i stolice, potrebno je da je redovno nadoknađujemo kako bi hranili i jačali imuni sistem.
Voda igra mnoge važne uloge u Vašem telu, uključujući podršku vašem imunološkom sistemu.
Spavanje
U našem telu se dešava veliki broj bitnih stvari dok spavamo. Da bi smo ojačali imunitet za borbu protiv bolesti i infekcija bitno je da obezbedimo organizmu dovoljno sna svake noći.
Vežbanje
Vežbanjem ne jačamo samo mišiće, već poboljšavamo ukupnu cirkulaciju u telu što olakšava imunim ćelijama i raznim molekulima da lakše putuju po telu i bore se protiv infekcija.
Bez stresa
Stres utiče na celokupno zdravlje, pa samim tim i na imunitet. Dok smo pod stresom naše telo reaguje na stres, odnosno šalje odgovor na stres kako bi nam pomoglo u toj borbi. Ovom reakcijom, imuni sistem slabi i skloniji je infekcijama i bolestima.
Naravno, ukoliko imate probleme sa imunitetom, možete se posavetovati i sa Vašim lekarom kako bi Vam dao najbolje savete kako da ojačate imunitet, ali i ceo organizam.
