Prelistavanjem sadržaja na društvenim mrežama svakodnevno nailazimo na citate koji bi trebalo da nas motivišu. To su citati poput: Pobednici nikad ne odustaju. Često nam se plasira, ili pak nameće da odustajanje odmah znači slab karakter, a kretanjem do samog kraja radi postizanja cilja znači velika hrabrost.
Sa polazne tačke gledišta ovo može biti ispravno razmišljanje, možemo se složiti da bez odricanja ciljnog ishoda ne može biti. Međutim postoje situacije kada ovakve ideje mogu učiniti mnogo štete.
Verovali ili ne, ponekad je potrebno više hrabrosi za odustajanje, naručito kada su ciljevi jaki i u situacijama kada drugu mogućnost nismo zamišljali. Evo primera nekoliko situacija kada je bolje “odustati“.
Rizici su veći od potencijalnih koristi
Uzmimo primer da smo sebi zadali cilj da ćemo za godinu dana istrčati maraton i da je to naš veliki san od detinjstva. Nakon par meseci redovnog treniranja i priprema doktor nam je rekao da imamo problem sa kičmom, zbog kog nažalost ne možemo da nastavimo pripreme za maraton. Tu možemo da zaključimo da takav zdravstveni rizik definitivno nadmašuje moguću korist koju dobijamo ukoliko istrčimo maraton.
Odluka „odustati“ u situaciji kada rizici daleko nadmašuju moguće nagrade znači mudrost. Ako u bilo kom trenutku i na bilo kom putu shvatimo da bi mogli izgubiti zdravlje, psihičku stabilnost ili odnose sa voljenim osobama, možda je ipak pametnije skloniti se sa puta.
Načini za postizanje ciljeva suprotni su našim načelima
Recimo podigli smo kredit i želimo da ga otplatimo čim pre. Razumno, cilj je na mestu, ali da li je način na koji želimo da ga postignemo u skladu sa našim vrednostima.
Ako moramo da radimo toliko da na tom putu zapostavimo porodicu ili prijatelje ili se čak odlučimo pribegavanju nezakonitim metodama, možda je ipak bolje da razmislimo o odustajanju, jer krajnja nagrada možda neće biti toliko slatka.
Ciljevi se menjaju
Sasvim je normalno da nam se ciljevi vremenom promene. Na primer, odlučili smo da se posvetimo hobijima i neko vreme uzmemo za sebe, međutim, iznenada želimo da nađemo posao i to postaje prioritet.
Razmišljanje o životnim ciljevima, preispitivanje, nove odluke i odbijanje postizanja starog cilja koji više nije relevantan zapravo nam pomaže da rastemo i razvijamo se, što i jeste suština.
Da li je nagrada vredna truda
Nekada umemo da precenimo važnost nekog cilja koji smo sebi postavili. Recimo, mislimo da će nam povišica na poslu ili gubljenje na težini učiniti život trostruko boljim. Kako se uspeh približava shvatamo da to nije ono što smo očekivali i čemu smo se nadali. Zato često treba postaviti pitanje da li je zaista isplativo uložiti toliki trud i možda ćemo se začuditi koliko puta možemo doći do zaključka da se zapravo ne isplati.
Ne ide tokom koji smo očekivali
Često se vodimo tim da i ukoliko nešto ne ide tokom koji je bio planiran, ipak se ne isplati odustati kada smo već toliko uložili. Naravno da je teško da nateramo sebe da odustanemo od nečega nakon toliko truda, vremena i resursa, ali reći sebi „Ne mogu odustati, već sam mnogo uložio“ može biti nerazumno i nezrelo.
Što pre prelomimo da je bolje odustati nego gurati u prazno, više resursa ćemo uštedeti za nove poduhvate.
Ipak treba znati i kako odustati
Ne treba odmah odustati i napustiti započeto ako je to samo trenutno nezadovoljstvo, sram, strah ili nepromišljenost. Ishitrene odluke često mogu biti i pogrešne odluke. Zato je važno razmisliti i sagledati situaciju sa više strana, iz više uglova, izvagati prednosti i nedostatke, voditi se razumom i osećanjima.
Niko od nas nije dužan dokazivanja drugima. Možemo saslušati druge, ali moramo čuti sebe. Sposobnost da promenimo mišljenje nije slabost, slušati sebe je razvoj, a težnja za rastom vodi u bolje pobede. Odricanjem od nečega ne gubimo snagu, već čuvamo zdravlje, vreme i mir.
