Najpoznatija metabolička bolest, trenutno, jeste dijabetes tipa 2 koji je najverovatnije izazvan gojaznošću ili povećanim nagomilavanjem masti.
Jedan od faktora za pojavu dijabetesa tipa 2 jeste upravo insulinska rezistencija, koja predstavlja metaboličko stanje koje karakteriše povišen nivo insulina u krvi, kao i smanjenu osetljivost na insulin u tkivima, odnosno otpornost/rezistenciju ćelija na insulin.
Određena istraživanja ukazuju na to da do insulinske rezistencije dolazi zbog povećanja oksidativnog stresa. Oksidativni stres predstavlja neravnotežu u proizvodnji slobodnih radikala i nesposobnosti tela da kontroliše te štetne efekte.
Takođe, neki ljudi imaju i naslednu predispoziciju za razvoj IR zbog niske osetljivosti hormonskih receptora. Hormoni su zapravo ti koji nam govore kada smo gladni ili siti, kada treba da povećamo potrošnju energije ili da je prekinemo.
Pankreas proizvodi insulin koji pomaže da se ćelije tela otključaju, tako da se šećer koji unosimo kroz hranu pretvori u energiju. Otpornost na insulin ima nekoliko efekata na telo:
- Pankreas radi mnogo više kako bi proizvodio više insulina, jer su ćelije otporne na osnovnu količinu.
- Krvne ćelije ne mogu efikasno da obrađuju insulin što obara energiju.
- Veća količina insulina dovodi do toga da telo dobija uputstvo da treba da se goji, pa stvara osećaj gladi i dovodi to toga da osoba jede više.
- Samim tim, telo će smanjiti potrošnju energije kako bi dobilo na težini.
Najčešći simptomi koji ukazuju da je neophodna provera:
- Lako dobijanje na kilaži i teško gubljenje kilograma
- Masne naslage u predelu stomaka, struka i zadnjice
- Hroničan umor i nedostatak energije
- Pospanost i zamor, naročito nakon obroka
- Pojačana želja za rafinisanim ugljenim hidratima
- Neredovan menstrualni ciklus kod žena
- Konstantna žeđ i učestalo mokrenje
- Bezvoljnost, rasejanost ili loša koncentracija
Osobe sa IR obično osećaju iscrpljenost i nisu skloni vežbanju, gladni su i bore se sa značajnim povećanjem telesne mase, naročito u predelu struka. Ostali simptomi jedva da se ispoljavaju.
Prisustvo ovih znakova i rezultati graničnog testa povišene glukoze u krvi (preddijabetes) biće pokazatelji stanja IR, koje je usko povezano sa rizikom od stradanja arterija, masne jetre i reproduktivnih problema kod žena.
Zatim insulinska rezistencija može dovesti do dijabetesa tipa 2, jer preopterećeni pankreas više ne može da proizvodi dovoljno insulina za potrebe tela, što dovodi do ukupnog porasta šećera u krvi.
Insulinska rezistencija i ishrana
Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost mogu biti od suštinskog značaja za prevenciju IR. Ukoliko insulinska rezistencija već postoji, ishrana i aktivnost mogu dovesti do boljeg upravljanja ovom bolešću.
Namirnice koje su neophodne za borbu protiv insulinske rezistencije jesu voće i povrće, hrana bogata vlaknima, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, proteini poput piletine, ćuretine, ribe, belanaca, sočiva i pasulja, kao i zdrave masti (više maslinovog i susamovog ulja, a manje putera, mesa i punomasnih mlečnih proizvoda.)
Namirnice koje treba ograničiti jesu prerađena hrana (slatkiši, gotova jela, paštete…) , zasićene i trans masti, kao i zaslađena pića.
Ukoliko primetite neke znakove i simptome koji mogu ukazati na insulinsku rezistenciju, posetite lekara koji će Vas uputiti na test za koji smatra da treba da uradite. Prevencija je ključ, ali ukoliko dođe do pojave insulinske rezistencije, njeno rano dijagnostikovanje olakšava proces lečenja i uništavanja ove bolesti i manju verovatnoću da preraste u dijabetes.
