Naizgled olako korišćena izreka, zapravo ima jako značenje. „Bolje sprečiti nego lečiti“ treba da bude savet duboko utemeljen u umu, tako da svaki put, pre nego što napravimo potez razmislimo o posledicama.
Najjednostavnije rečeno briga o sebi, o svojim postupcima i o drugima, dramatično može smanjiti posledice ishitrenih odluka i odbačenog razmišljanja. Mi smo ti koji imaju kontrolu nad životom kroz odluke koje donosimo.
Više bi smo voleli da uživamo u dugom i srećnom životu, nego da grcamo u patnji i iscrpljenosti koje će smanjiti kvalitet života.
Naravno, loše stvari se dešavaju i nekada se od sudbine ne može pobeći. Ali ako razmislimo da li nam treba toliko alkohola svake subote ili da li baš svaki dan treba da pojedemo tonu slatkiša, zašto vozimo toliko brzo i zašto držimo slušalice u ušima dok prelazimo ulicu?
Na sve te stvari možemo uticati samo MI. Samo sat vremena vežbanja i po koja čaša alkohola manje, može produžiti naše zdravlje. Redovna kontrola kod doktora koja nas košta malo vremena, pruža sigurnost da je sa nama sve u redu, to je prevencija. Pa čak i kada nije, dijagnozom dobijenom na vreme sprečavamo komplikacije koje bi kasnije morali da lečimo.
Bolje sprečiti nego lečiti nije rečeno slučajno. Hajde da sprečimo rat kako ni bismo popravljali posledice, hajde da sprečimo bolest kako je ne bismo lečili, zašto ne sprečimo lošu odluku kako ne bi došlo do posledica, zašto ne sprečimo stres kako ne bismo lečili depresiju.
