Strahu od bliskosti, odnosno strahu od vezivanja za drugu osobu podjednako su skloni i muškarci i žene. Vezivanje predstavlja ostvarivanje bliskosti sa drugom osobom, pružanje bezuslovne ljubavi i pomeranje granica otvorenosti i iskrenosti.
Osobe koje se plaše vezivanja ulaze u površne i kratke veze, šeme ili kombinacije i površna prijateljstva. Oni žele da izbegnu neprijatna osećanja poput razočarenja, stida, besa i povređenosti, kao i konflikte za koje pretpostavljaju da će se desiti ukoliko dopuste sebi bliskost sa drugom osobom.
Te osobe često menjaju partnere i prijatelje. Čim osete da može doći do vezivanja, brzo napuštaju odnos. Takođe, iako ulaze u odnose iz kojih istrčavaju pre nego što budu povređeni, ipak ne uživaju dovoljno i često su neispunjeni.
Strah od bliskosti se vezuje za strah od izdaje. Iako osećaju ljubav koju pruža druga strana, prisutan je konstantan strah da će se to promeniti i da će biti povređeni. Bolje rečeno, osoba koja se plaši bliskosti, zapravo konstantno očekuje izdaju i patnju.
Jedan od sličnih strahova je i strah od braka, što pokazuje činjenica da se granica godina za stupanje u brak dosta pomerila.
Uzrok straha
Osobe koje se plaše bliskosti, imaju loša i bolna iskustva iz prošlosti. To su obično povređivanja i izdaje od strane onih osoba koje su im u tom trenutku ličnog razvoja bile veoma važne i potrebne, a to su obično članovi porodice ili bivši partneri.
Vezati se za drugu osobu doslovno znači otvoriti se i dozvoliti drugoj strani da upozna sve što nosite sa sobom, pružiti potpuno poverenje. Kada neko ne veruje drugima, on misli da će doći do kritike, prevare, razočarenja i odbacivanja, čim ga zaista upoznaju. Takođe, oni će učiniti sve da pobegnu ili potisnu svoja osećanja i to su obično osobe koje su nesigurne, stidljive i povređene .
Kada izbegavaju da vole, uskraćuju sebi mogućnost da budu voljeni od strane drugih. Iako žive u strahu, to si ljudi koji takođe žele da vole pa se zato pretvaraju i pokazuju samo svoje kvalitete. Naravno, svesni su da će maska stajati na kratkom i površnom nivou, kao i da svaki dublji odnos i bolje upoznavanje nosi opasnost razotkrivanja.
Najčešće, ove osobe nisu svesne svog problema i ne razmišljaju o vezivanju. Mnogi od njih nisu ni imali iskustvo pravog emocionalnog vezivanja. Često osveste ovaj problem tek kada preraste u nešto ozbiljnije.
Najbitnije jeste da slušamo sebe i radimo na spoznaji unutrašnih priča koje se odvijaju u svakom od nas. Kada ne uspevamo sami u tome, razgovor sa psihologom najbolje može pomoći.