Nedovoljna fizička aktivnost objavljena je za samostalni faktor rizika. Uočeno je da kod osobe koja nema dovoljno fizičke aktivnosti u toku radnog angažovanja i slobodnog vremena, opšta smrtnost povećana je za 2,5 puta.
Redovno pravilno dozirana fizička aktivnost značajan je činilac zdravog načina života koji i do 50% može uticati na prevenciju pojave različitih oboljenja. Utiče i smanjenje rizika nastanka depresije.
Rekreacija ima zadatak da putem različitih sredstava i lažnih oblika aktivnosti, društveno-zabavne i umetničko-kulturne aktivnosti osigurava koristan odmor, osveženje, razonodu za decu i odrasle.
Rekreacija se putem aktivnog odmora utiče na zdravstveno stanje, podizanje opšte fizičke i radne uslove, poboljšanje telesne sposobnosti, takođe i psihička stanja.
Kako stres doživljavamo kao negativan izvor životnih problema, on je normalan i prirodan odgovor ljudskog organizma. Sve više se govori da je stres uzročnih mnogih bolesti. Tu treba onda otkloniti uzrok pa će posledice nestati ili biti ublažene. Osim stresa depresivni poremećaji takođe predtsvljaju veliki problem savremenog doba.
Tu se najčešće preporučuju plivanje, veslanje, biciklizam, a jedna od najboljih aktivnosti jeste trčanje koje pozitivno deluje na ličnost, isključuje je iz depresivnog stanja, razmišljanja, povećava samopouzdanje, doprinosi samopotvrđivanju i prihvatanju samog sebe što dovodi do poboljšanja telesnog i zdravstvenog statusa.
Bitno je da kad se jednom krene sa vežbama ne prekidati ih, najmanje se vežba 3 puta nedeljno i aktivnosti treba da traju 60 minuta i duže.
Depresija kada traje dugo uključuje i menja u neuro-endokrinom lučenju hormona koji regulišu raspoloženje i dnevne aktivnosti utiču na neke uobičajene simptome povezivanja sa depresijom, uključivanjem poremećaja u vezu. Leči se glavnim lekovima i psihoterapijom.
Izvedena su mnoga istraživanja koja su pokazala kako sport utiče na poboljšanje psihičkog stanja. Grupa koja je izvela samo program vežbanja, u stvarima, pokazala je najnižu stopu relapsa, faktor koji se čini da se objašnjava prirodnom reaktivacijom hemije mozga, stimulisanom fizičkom mozgom, rezidentnom fizičkom aktivnošću, a ne supstancava fizička aktivnost u školi, a ne postoji fizička aktivnost u sednici. obilnije posledice, zbog takvog „rebound efekta“ .
Redovno vežbanje u nekim sportovima suprotstavlja se štetnim fiziološkim efektima izazvanim negativnim stresom (distresom) .
Tokom bavljenja sportovima umerene izdržljivosti, mozak prolazi kroz eustres, ili pozitivan stres (samo tokom umerene vežbe!) .
Pregled potencijala sportske prakse u borbi protiv depresivnih poremećaja uključuje mnoge sportove.
To uključuje ples, posebno uvežban sa slobode i kreativnošću, vraćajući se razigrani duh koji se često gubi, grupni ili timski sportovi kao odbojke ili košarke.
Često je takođe postignut značajan napredak kroz bavljenje borilačkim veštinama poput aikida, pošto postoji veliko uzajamno poštovanje u međusobnom kontaktu i ritualizacija ovog kontakta više kontrolišu treneri i u nedostatku konkurencije, koji konotira sport, takođe je lakše baviti se obrazovnim ciljevima, često svojstveni istočnjačkim filozofijama.
Zajedno sa aikidoom, druge sportske vežbe Japanskog porekla, kao što je džudo, može biti od velike pomoći vežba koja je simbolična i katarzična za agresiju, dok je kraj države u borbi za depresiju.
Uopšteno, mogućnost razvoja strasti prema sportu može da skrene pažnju uma prema traganju za novim obrascima delovanja i odbrane, kao i povećavati koncentraciju na katama u prostorima u borilačkim veštinama, i na raniju plejesiju za vreme trajanja, misli u vezi sa malo vremena, misli u vezi sa bile isključive ili dominantne.
Štaviše, čini se da je veoma lako pokrenuti recept vežbi u oblastima koje su često svetle od nekih teretana i izloženost direktnom suncu stimuliše dobro raspoloženje.
Sport ima ogroman pozitivan uticaj na smanjenje simptoma depresije i zato se treba podsticati na bavljenje različitim aktivnostima.