Šargarepa, poznata i kao mrkva, je korenasto povrće narandžaste boje.
Šargarepa je savršena grickalica, prepuna hranljivih materija, kao što su vitamin A, K i kalijum. Iako šargarepa spada u korenasto povrće, ona nema mnogo ugljenih hidrata. Najčešće se dodaje u salate, čorbe, supe, gulaše i priloge.
Nutritivne vrednosti jedne prosečne šargarepe (61g):
Kalorije | 25 |
Ugljeni hidrati | 6 g |
Šećeri | 2,9 g |
Masti | 0 g |
Proteini | 0,5 g |
Vlakna | 1,5 g |
Vitamin A | 509 mg |
Natrijum | 42 mg |
Kalorije
Koliko šargarepa ima kalorija?
Jedna šargarepa ima samo 25 kalorija što je za razliku od drugog korenastog povrća, poput krompira, niskokalorično. 86% kalorija čine ugljeni hidrati, 9% proteini, 5% masti.
Ugljeni hidrati
Koliko šargarepa ima ugljenih hidrata?
Jedna šargarepa od 60g sadrži 6g ugljenih hidrata. U to ulazi oko 2g vlakana i oko 3g zdravih šećera.
Proteini
Koliko šargarepa ima proteina?
Šargarepa nije posebno bogata proteinima. Jedna šargarepa ima samo 0,5g proteina. Međutim, šargarepa se obično konzumira kao dodatak jelima ili salatama, tako da uz šargarepu možete konzumirati namirnice bogate proteinima poput mesa, ribe ili jaja.
Masti
Koliko šargarepa ima masti?
Šargarepa ima minimalno masti, odnosno jedna šargarepa ima gotovo 0 masti, što je odlična činjenica za one koji izbegavaju unos masti.
Vlakna
Koliko šargarepa ima vlakana?
Šargarepa sadrži oko 80% vode i puno vlakana. Vlakna u šargarepi su rastvorljiva i nerastvorljiva. Rastvorljiva vlakna utiču na sporije varenje skroba i glukoze, pa na taj način regulišu nivo šećera. Nerastvorljiva vlakna, poput celuloze, pomažu probavi da dobro funkcioniše.
Vitamini i minerali
Šargarepa je savršen izvor vitamina A (posebno beta-karotena) koji je zaslužan za narandžastu boju. Takođe, šargarepa ima kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, folat i vitamin E i K.
Benefiti šargarepe po zdravlje
Šargarepa utiče na vid
Verovatno ste puno puta čuli “Jedi šargarepu dobra je za vid”. To je apsolutno tačno. Vitamin A u šargarepi utiče pozitivno na vid i štiti od katarakte.
Šargarepa štiti jetru
Šargarepa štiti jetru od toksina, a pomoću vitamina A učestvuje u izbacivanju otrova iz organizma i utiče na smanjenje masnih naslaga u jetri.
Šargarepa za bolje varenje
Šargarepa sadrži veliku količinu dijetalnih vlakana koji utiču na pravilan rad organa za varenje. Ubacivanjem šargarepe u svakodnevnu ishranu možete sprečiti nadutost i zatvor.
Reguliše visok krvni pritisak
Grupa vitamina B prisutna u šargarepi reguliše cirkulaciju krvi i tako obezbeđuje srcu i plućima pravilan rad. Takođe, smanjuje visok krvni pritisak i rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Kako se šargarepa konzumira?
Šargarepu je najbolje grickati sirovu, međutim, kuvanjem šargarepe povećava se broj karatenoida. Šargarepu uvek treba kuvati celu, jer isečena šargarepa dosta dobrih nutrijenata ostavlja u vodi u kojoj se kuva.
Međutim, kuvana šargarepa ima veći glikemijski indeks, što nije pogodno za dijabetičare i one koji paze na unos šećera. Kratko kuvanje na pari neće mnogo povećati glikemijski indeks, a sačuvaće potrebne nutijente.
Zaključak:
Šargarepa:
- predstavlja zdrav izvor ugljenih hidrata i vlakana
- ima malo masti, proteina i natrijuma
- bogata je vitaminima i mineralima
- čuva vid
- štiti jetru
- podstiče bolje varenje
- reguliše visok krvni pritisak i cirkulaciju
- ima prednosti i sveža i kuvana
- dodaje se u veliki broj jela