Redovna fizička aktivnost

Fizička aktivnost bi trebala da bude sastavni deo života. Vežba je najbolja stvar koju možemo učiniti svom telu i postoji niz koristi koje svakodnevna aktivnost donosi po zdravlje.

Fizičke aktivnosti za koje se ljudi najčešće odlučuju jesu pešačenje, trčanje, istezanje ili lagane vežbe, vožnja bicikle, plivanje i slično. Manji broj ljudi upražnjava fizičku aktivnost koja pored zdravlja obezbeđuje i kondiciju, ili vrlo brzo odustanu od iste.

Ljudi koji redovno upražnjavaju fizičku aktivnost su izdržljiviji i zdraviji, nezavisno od starosnog doba. Takvi ljudi imaju pozitivniji stav prema svakodnevnim izazovima, ispunjeniji su, zadovovoljniji i imaju više spoljašnje i unutrašnje snage.

Prednosti redovne fizičke aktivnosti po zdravlje su beskrajne.

Fizička aktivnost jača srce, mišiće i pluća

Redovna aktivnost, prema istraživanjima, može pojačati imunološki sistem i pomoći telu da se bori protiv prehlada, virusa, mnogih bolesti sve do kancera.

Srce postaje jače i smanjuju se šanse za razvoj bolesti srca. Mišići jačaju učestalim korišćenjem, pluća primaju više kiseonika, a kosti postaju snažnije i zdravije.

Fizička aktivnost za mentalno zdravlje

Mnoga istraživanja, takođe, pokazuju da redovna aktivnost smanjuje depresiju, bez obzira na godine i kondiciju.

Aktivnost protiv gojaznosti

Redovna fizička aktivnost pomaže u sagorevanju kalorija i održavanju želje telesne težine. Vežbanjem se povećava količina energije dobijene iz masti, pa tako osobe koje su fizički aktivne imaju veću sposobnost za sagorevanje masti. Veliki plus je što se redovnom aktivnošću smanjuje rizik od ateroskleroze i koronarne bolesti.

Gojenje se dešava kada je unos veći od potrošnje energije. Isto tako, mršavljenje se dešava kada je potrošnja energije veća od unosa.

Uticaj fizičke aktivnosti na proces starenja

Starenju doprinosi smanjena elastičnost i propustljivost arterija. Tako raste krvni pritisak koji povećava rizik od tromba i srčanog udara.

Fizički aktivni ljudi mogu poboljšati arterijsku propustljivost i tako smanjiti rizik od srčanog udara. Takođe, fizička aktivnost štiti funkciju mozga, omogućava bolje učenje i pamćenje i usporava starosnu degeneraciju mozga.

Fizički aktivni ljudi se mogu osećati zdravije i energičnije. Vežba je poput leka kada je umerena i u tačnoj dozi. Više od toga nekada može biti štetno.

Iako je redovna aktivnost veoma korisna, fizički aktivne osobe moraju biti svesne činjenice da mogu naštetiti telu i imunološkom sistemu ukoliko ne obezbede dovoljno vremena za odmor. Trening koji je za jednu neku osobu rutina, za drugu može biti naporan.

Ključno je pronaći pravu meru vežbanja koja telu povećava kondiciju i zdravlje, bez prevelikih napora koji mogu oslabiti imunitet. Važno je pratiti osećaj umora kako bi se efikasno prilagodio intezitet treninga.

Promenite životne navike:

  • Pratite vežbe i slušajte telo, tako možete izbeći preterivanje i hroničan umor.
  • Izbalansiranom ishranom jačate imunološki sistem.
  • Redovan i kvalitetan san čuva Vaše zdravlje.
  • Vreme koje odvojite za sebe, pomoćiće Vam da se odmorite i stres držite pod kontrolom.
Subscribe
Notify of
guest

Napišite Vaše mišljenje

Vaša email adresa neće biti javno vidljiva. Polja sa * je potrebno popuniti.

0 Komentari
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Would love your thoughts, please comment.x